zaveslaj

zaveslaj, put vesla kroz vodu između njegova dva uzastopna položaja. Kad bi u toku zaveslaja vrh vesla (V) bio nepomičan, točke D i O došle bi na kraju zaveslaja u položaj D' i O' a čamac bi prešao put OO'. Budući da voda popušta pod tlakom lista vesla, točka V doći će u položaj V', a točke D i O u D' i O'. Dužina VV' izgubljen je put čamca za zaveslaj i naziva se skliz vesla (oko 30%); čamac napreduje za put OO'. U toku veslanja (povećanja brzine) → veslo teoretski se ponaša kao jednokraka poluga s osloncem u točki obrtanja vesla (C). Praktički se točka C ne poklapa s točkom hvatišta sile reakcije L na uronjenom dijelu lista vesla; njezin se položaj pomiče između čamca i točke L i od položaja točke C ovisi duljina poluge. Ako je točka C bliža čamcu, povlačenje vesla kroz vodu je dugo. Za jedan zaveslaj a₁, put čamca kroz vodu je kraći (d₁); u drugom slučaju (a₂) je obrnuto, put čamca kroz vodu je dulji (d₂) pa je i veslanje pravilnije. Suprotnost najvećeg meh. rada i fiziološkog napora veslača dok je veslo u vodi i obratno, najmanjeg napora dok je veslo izvan vode, najhitnije je za ovlađivanje tehnikom veslanja.